Težnja čoveka za zdravom ishranom rezultirala je povratkom ka klasičnom načinu prozivodnje hrane. Danas, kada je ljudski organizam napadnut sintetskim lekovima i prehrambenim artiklima u kojima su ostaci antibiotika, pesticida i teških metala, nameće se potreba da čovek beži u prirodu i da uzima sve što je prirodno. Kao i kod ostalih namirnica, tako i kod konzumnog šećera, na tržištu se pojavio prirodni žuti šećer Notadolce.

    U tehnološkom procesu žuti šećer se dobija kristalizacijom iz smeđeg sirupa. Imajući u vidu rezultate najnovijih istraživanja melase šećerne repe koja je krajnji proizvod tehnološkog procesa proizvodnje belog konzumnog šećera, možemo tvrditi da velika zainteresovanost za žuti šećer nije neosnovana.

    Belančevine, koje se nalaze u melasi, kao i one iz šećerne repe, spadaju u grupu relativno niskomolekularnih makromolekula, koje se u kiseloj sredini ili pod dejstvom enzima tipa proteaza lako hidrolizuju i pri tome oslobađaju aminokiseline. Od njih je dokazanih 5 esencijalnih, koje ne čine sve neophodne jer njih je 9, ali čak i sa ovim nedostatkom melasa nema smanjenu prehrambenu vrednost, jer ni jedan farmaceutski preparat, koji služi kao lek, ne sadrži belančevinsku komponentu kao obavezni ili neobavezni dodatak aktivnoj lekarskoj substanci.

    Još jedna važna azotna substanca se radovno nalazi u melasi a to je betain. On se lako rastvara u vodi i naročito je otporan prema hemijskim agensima i enzimima. On se ne menja ni u probavnom traktu i kao jaka organska baza ima osobinu da veže hlorovodiničnu kiselinu, što može pozitivno uticati na smanjenje stomačne kiseline. Grupu ostalih azotnih jedinjenja u ukupnoj količni od 1,5 % čine jedinjenja tipa purinskih baza, pirimidina i nukleozida koja predstavljaju građevne jedinice nukleinskih kiselina.

    Organske baze u količinama od 0,05 do 0,015 % kao što su: holin, alantoin, purin, citozin, granozin i citidin mogu uticati na održavanje kiselinsko-bazne ravnoteže u ljudskom organizmu. Od mineralnih materija u melasi najvažniju ulogu igraju joni K (kalijuma) i Na (natrijuma) u odnosu 4:1. U prisustvu relativno velike količine rastvorenog K2CO3 (oko 7, 2 g/ 100 g melase) u gotovo neutralnoj sredini izuzetno povoljno deluje na regulisanje krvnog pritiska kod ljudi, ako se ona upotrebi kao hrana i prirodni lek u optimalno doziranim količinama.

   Najzad, treba spomenuti i vitamine, koji su prisutni u količni od oko 1,5% računato na melasu sa 83,5 % suve materije. Od njih su dokazani: vitamini grupe B, pantotenska kiselina, nikotinamid, folna kiselina i biotin.